Žene mogu – ako znaju

Ovaj projekat ima za cilj da se pozabavi nekim važnim pitanjima koja su aktuelna u današnjem svetu.

Prvo pitanje:

feministički pokret, koji se često pogrešno percipira, nije ciljno usmeren na borbu polova nego na kreativan, ženski pristup rešavanjima problema šire zajednice i sveta. Feminizam nastoji da pronađe rešenja koja mogu da promene stvarnost –  da bude jednaka za sve. Ženski princip je kao kreativna  posuda,  koja čuva, neguje i štiti. Nije nam cilj da   se žene korisnice našeg programa priključe formalno feminističko zajednici, ali bi to  svakako trebalo smatrati velikim dodatnim postignućem (bonusom) procesa edukacije

Drugo pitanje:

imperativ je da se pozabavimo neadekvatnom i u širem smislu reči nepismenom upotrebom interneta i digitalizacije uopšte, koja je za sobom ostavila nekoliko „nekulturnih“ generacija. Ono što još više uznemiruje – cele generacije su bačene u virtuelni svet, u kojem se pozitivne i upotrebne vrednosti minimalno koriste, dok je laička i podržavajući poroke upotreba postala najveći nosioc internet prakse. Istraživanje “Statista” je pokazalo da su u avgustu 2021. godine potrošači na internetu najviše gledali Tik Tok video snimke, Fejsbuk lajvove, slali iMessages i kupovali onlajn – tim redosledom.

Jedinica za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u svom Indeksu rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju 2021. zaključila da Srbi imaju niže digitalne veštine u odnosu na EU-27, posebno u domenu veština digitalnog rešavanja problema. U dubinskoj analizi rodnih razlika ukazano je „da podizanje digitalnih veština žena, pored prevazilaženja rodnih razlika, doprinosi i opštem porastu digitalnih veština u Srbiji i približavanju proseku EU“. Takođe je, ispravno, navedeno da je jedna specifična tema potrebna za sofisticiranje mehanizama za prevazilaženje rodnih stereotipa podizanje samopouzdanja žena!

U istom Indeksu je iskazano da „Uticaj digitalizacije na rodnu ravnopravnost prevazilazi okvire obrazovanja i rada i dublje ulazi u pitanja ljudskih prava i posebno osetljiva rodna pitanja kao što je nasilje nad ženama. Nove tehnologije kao što je veštačka inteligencija donose nove mogućnosti, kao i nove izazove i pretnje. Dominacija muškaraca u razvoju algoritama veštačke inteligencije otvara prostor za usvajanje rodnih stereotipa kao sveukupnih normi sa širokim implikacijama, s obzirom na sve veće prisustvo i upotrebu veštačke inteligencije. S druge strane, napredna rešenja kao što su digitalne asistivne tehnologije mogu pomoći da se smanji opterećenje za žene koje su pretežno zastupljene u sferi nege (posebno neformalne), ali to postavlja pitanje dostupnosti ovih rešenja i veština njihovog korišćenja. “

Treće pitanje:

Istraživanje „Rodne razlike u depresiji, anksioznosti i stresu tokom prvog talasa pandemije COVID-19 u Srbiji – rezultati onlajn ankete“, objavljeno avgusta 2021. godine od strane Kliničkog centar Srbije i Katedra za psihijatriju Fakulteta. Medicine Univerziteta u Beogradu, potvrdilo je da su učesnice pokazale značajno veći nivo stresa, depresije i anksioznosti tokom pandemije COVID-19, za koju se pretpostavlja da je u porastu usled stalnog produžavanja pandemije. Ova statistika se ponavlja u različitim oblastima različitih studija, ali i bez statistike, mi koji pripadamo takvim zajednicama u Srbiji, a tako i u svetu, možemo da vidimo da rodne, kao i marginalizovane nejednakosti, postoje u izobilju. Dobra vest je da možemo upotrebiti jednostavne metodologije koje su dostupne za stabilizaciju ljudskog tela, ut totum.

Uzevši sve ovo u obzir, opšti cilj programa podrazumeva:

  • Prevenciju nasilja nad ženama i unapređenje položaja žena kroz program njihovog osnaživanja

A specifični ciljevi programa podrazumevaju:

  • Unapređenje socijalne sigurnosti žena;
  • Podršku ženama-žrtvama nasilja;
  • Prevenciju digitalnog nasilja nad ženama kroz edukaciju;
  • Podršku ženama koje usled porodičnog i društvenog uticaja, nisu imale pristup adekvatnoj edukaciji i razvoju veština;
  • Diskusiju koja stvara razvoj inovativnih ideja koje teže socijalnom uključivanju kroz rad;
  • Jačanje samopouzdanja žena kroz praktične veštine za izgradnju i održavanje dobrog mentalnog zdravlja;
  • Ekonomsko jačanje žena, kroz veću tendenciju ka samozapošljavanju.

Program osnaživanja sastoji se od sledećih aktivnosti:

Program obuke digitalno opismenjavanje i korišćenje socijalnih medija i alata digitalnog stvaralaštva (obrada fotografije, teksta, video zapisa, i sl.).
  • Digitalno poslovanje predstavlja transformaciju koja je neophodna za unapređenje položaja žena na tržištu rada.
  • Kroz konstantnu edukaciju povećava se nivo znanja, svesti pa i očekivanja.
  • Uloga programa ogleda se u stvaranju inovativnog pristupa sticanju dodatnih veština i ideja, koje vode ka podsticanju navedene ciljne grupe kroz kolektivnu obuku koja sadrži predavanja i diskusiju.
  • Edukacija će se realizovati kroz obuku od 12 do 124 časa, u zavisnosti od grupe i uslova projekta, i završnog ispita koji za cilj ima proveru adekvatno stečenog znanja radi sticanja potvrde o stručnoj osposobljenosti.

Program radionice na temu preduzetništva

    • Edukacija se odvija u trajajnju do 12-50 časova, u zavisnosti od grupe i uslova projekta
    • Polaznici se upoznaju sa:
      • Pojmom preduzetništva
      • Otvaranjem preduzetničke radnje ili doo
      • Izvorima finansiranja
      • Marketingom
      • Upravljanje firmom
      • Digitalnmi alatima za rast
      • Porezima i finansijama
o Program radionice sa temom digitalno nasilje, njegovog prepoznavanja i prevencije
  • Edukacija će se realizovati kroz radionice u trajanju od 12 do 124 časa, u zavisnosti od grupe i uslova projekta
  • Stručno lice će adekvatno upoznati učesnike sa rizicima i posledicama korišćenja interneta, na osnovu čega će polaznici biti u mogućnosti da samostalno prepoznaju i procene rizik i na osnovu toga se zaštite.
  • Preventivno reagovanje na ovaj vid nasilja u većini slučajeva karakteriše pozitivan ishod, odnosno kroz ovakvu edukaciju svako može prepoznati internet predatora, po karakteristikama koje poseduje.
  • Nakon edukacije se pokreće debata razmene iskustva i pružanja podrške onima koji su digitalno nasilje već iskusili.
  • Osobe koje su doživele digitalno nasilje često postaju povučene i ne reaguju na društvo pozitivno. Razlozi mogu biti mnogobrojni, ali često ih karakteriše osuda, nerazumevanje, upravo iz razloga što svako, ko nije dovoljno upoznat sa ovom problematikom, može da postane žrtva digitalnog nasilja. Upoznavanje i edukacija o nasilju na internetu, pored preventivnog karaktera, ima i svrhu razvijanja podrške i razumevanja, prema onima koji su doživeli digitalno nasilje.
Program radionica terapeutskog crtanja fraktala, kao moćan alat za sagledavanje situacije u kojoj se čovek trenutno nalazi, a zatim i mogučnost korekcije i samopomoći, kroz vežbe fine motorike koje pokreću rehabilitacione procese, kako psihološke, tako i fizičke. Ova art terapija doprinosi jačanju samopouzdanja, smanjenju negativnog uticaja stresa, i uvod je u mogućnost bolje socijalizacije i uključenosti u rad sa okolinom.
    • Fraktalni metod je vid art terapija koja je prisutna na Balkanu skoro 10 godina, a u Rusiji preko 30, u stručnom delu kao vid dijagnostike i korekcije različitih psiholoških problema i psihosomatskih bolesti kod ljudi, a takođe prilagođena da u samostalnoj upotrebi služi kao alat za formiranje kvalitetnijeg odnosa prema životu i problemima sa kojima se čovek susreće.
    • Crtanje fraktala razvija kreativnost, strpljenje, koncentraciju, intuiciju, fleksibilnost i pomaže da osoba uskladi odnose sa okolinom.
    • Polaznice kroz naš program dobijaju znanja i veštine koje mogu da koriste samostalno u slučajevima stresa, straha i napetosti prilikom suočavanja sa različitim životnim problemima, ali i da ih koriste kao sredstvo zbližavanje i poboljšanja komunikacije sa članovima porodice, decom, i bliskim okruženjem..
    • Program će se realizovati kroz radionice u trajanju od 12 do 124 časa, u zavisnosti od grupe i uslova projekta, uz blisko praćenje terapeuta.
Medijska promocija na digitalnim i tradicionalnim medijama i digitalna propraćenost projekta:
  • Promocija preko društvenih mreža prevashodno targetirana prema lokalnim samoupravama čiji stepen razvijenosti spada u treću i četvrtu grupu i devastirana područja prema uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokale samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 104/2014)., ali bez isključivanja drugih lokalnih samouprava, ili drugačije, u zavisnosti od ciljne grupe i uslova projekta.
  • Angažovanje PR menadžera sa bogatom praksom rada u elektronskim medijima, marketingu i reklamnoj industriji, koji poseduje jake profesionalne veštine  ispoljene kroz medije/odnose s javnošću, oglašavanje, upravljanje komunikacijama i marketingom, upravljanje događajima i prodajom, i sa afinitetom prema edukaciji o preduzetništvu i osnaživanju, vidljivosti projekta krajnjim korisnicima i očima javnosti – biće neizbežna.
  • U Strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine izričito piše da „nije obezbeđeno transparentno, stabilno i održivo finansiranje politika, mera i specijalizovanih usluga za podršku ženama koje pružaju institucije, ustanove i ženske NVO, a kojima se doprinosi smanjenju nasilja prema ženama i unapređuje pristup delotvornoj zaštiti i podršci za izlazak iz situacije nasilja, prevazilaženje traume i osnaživanju svih žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, a naročito kada je reč o Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama sa sela, starijim ženama, ženama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, azilantkinjama/ migrantkinjama“; da iako su ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama u porodici, ovi oblici nasilja još uvek su široko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi života. Takođe, u analizi kaže da uz širenje mizoginih i seksističkih poruka, senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama je i dalje dominantno u medijima, dok nedovoljan broj medijskih izveštaja pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja iz edukativnog ugla.  Time u obzir, neophodno je da, i na nacionalnim frekvencijama kao i na lokalnim, rad svih donatora i svih udruženja uključenih u ovakvim projektima bude što više prisutan.

Program se bazira na lokalnim samoupravama čiji stepen razvijenosti spada u treću i četvrtu grupu  i devastirana područja prema Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokale samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 104/2014). Korisnici iz druge lokalne samouprave neće biti isključeni, ali korisnici iz lokalne samouprave treće i četvrtke grupe imaće prednost. Ovo očigledno zavisi i od stvarne ciljne grupe i promenljivo je, ali verujemo da je osnaživanje u ovim opštinama ključno u promeni realnosti našeg društva. 

Obuka i radionice biće održavane uživo u Beogradu ili u bilo kojoj lokalnoj samoupravi sa kojom sarađujemo, sa lajv-striming korisnicima koji nisu u mogućnosti da pohađaju uživo. Korisnici koji ne mogu pohađati uživo dobiće materijal za rad na kućnu adresu, kao i preko onlajn platforme za rad (Moodle). Obuka/radionice će biti snimljene, kako bi korisnici imali neograničen pristup informacijama i posle završetka projekta. 

Obzirom da je mesec oktobar Internacionalni mesec svesti o nasilju u porodici a njegov simbol ljubičasta boja, obeležićemo ga dodelom znački u obliku ljubičaste trake,  objedinjujućeg simbola hrabrosti, opstanka, časti i posvećenosti okončanju nasilja u porodici, sa propratnim materijalom – na Terazijama, ispred zgrade kancelarije, na brendiranom pultu. Na propratnom materijalu biće istaknute informacije o projektu kao i o rasprostranjenosti zlostavljanja, sa ciljem da ohrabri ljude da preduzmu akcije za promovisanje društvenih promena i uputiti trenutne žrtve na opcije i resurse koji su im dostupni.  

Kampanja generalnog sekretara Ujedinjenih nacija UNiTE za okončanje nasilja nad ženama proglasila je 25. novembar „Narandžastim danom“, dok je 10. decembar Dan ljudskih prava. Do ovog vremenskog okvira, naša medijska promocija će se fokusirati na pitanje prevencije nasilja nad ženama i devojčicama u kontekstu sukoba. S obzirom da se nalazimo u stalnom oslobađanju od sukoba i rata iz raznih regija u svetu, važno je da otpornost društva na krize i katastrofe, dugoročni oporavak, obrazovni i ekonomski rezultati i sam mir budu osnaženi pozivanjem aktivista, vladu i druge partnere da pomognu u sprečavanju i okončanju nasilja nad ženama kroz javne rasprave, okrugle stolove, tribine, otvorene onlajn konferencije i javne nastupe tokom cele godine, a ne samo tokom ovih 15 dana. U periodu od 15 dana između Narandžastog Dana i Dana ljudskih prava, ponovo ćemo ispred naših kancelarija u centru grada postaviti štand sa bedževima narandžaste trake, uz deljenje propratnog materijala koji naglašava prevenciju svih oblika rodno zasnovanog nasilja koji se pogoršana tokom ovih perioda sukoba (seksualno nasilje u vezi sa sukobom, seksualna eksploatacija i zlostavljanje, nasilje intimnog partnera, dečji brak, trgovina ljudima, itd.). U nadi da ćemo se moći izvući iz ovih vremena sukoba u okviru ovog petogodišnjeg vremenskog okvira, materijali i cilj se mogu modifikovati tako da samo naglašavaju prevenciju rodno zasnovanog nasilja, tačka. Svi korisnici će biti pozvani i podržani da prisustvuju svim diskusijama tokom cele godine. 

Takođe, tokom radom sa ženama, izabraće se 4 lokalne samouprave sa najvećim brojem korisnika koji su u većem riziku da budu izložene porodično i rodno zasnovanom nasilju, i koje žele da budu glas promene, mira i stabilnosti u njihovoj zajednici. Nakon završetka svih radionica i obuke, u svakoj lokalnoj samoupravi biće napravljena izložba fraktalnih crteža svih učesnika, kao i  deljenje značke „ljubičasta traka“. Korisnice će deliti svoje iskustvo, a naravno biće medijsko propraćeno. Isti korisnici će biti pozvani da se pridruže u distribuciji bedževa i materijala „narandžaste trake” između Dana pomorandže i Dana ljudskih prava, uz osnaživanje i podršku za organizovanje daljih izložbi.

U slučaju da, zbog eventualne nove epidemiološke situacije, ili sličnih otežavajućih okolnosti koje ne podležu našoj kontroli – program je formiran tako da može u potpunosti da se sprovede onlajn, takođe, ako izložba i diseminacija na licu mesta bude nemoguća, izložba će biti dostupna u digitalnom formatu na internetu,  i tako reklamirana, a značke će  se dostaviti korisnicima koji iskažu želju da ih dele u svojoj lokalnoj samoupravi.

Svaki polaznik biće priključen Viber zajednici „Zajedno do uspeha“ gde će imati podršku zajednice sličnomišljenika.

Program predviđa kontinuirani praktični rad i edukaciju u trajanju od minimalno godinu dana, s tim što broj polaznika nije i nužno ograničen, jer bi se program odvijao po grupama (optimalno 20-oro ljudi).

Polaznici koji se najviše istaknu na edukaciji i pokažu želju za implementacijom stečenog znanja i navika za dalji rad sa drugim ljudima – mogu ući u mentorski program za rad sa novim grupama polaznika.

Želimo posebno da naglasimo da ovaj program  psihološke korekcije i  unapređenja (treninga) motoričkih veština može da se primenjuje podjednako uspešno sa svim kategorijama ljudi, bez obzira na pol, godine, starost, rasu, pripadnost bilo koje vrste – jezičku, političku, versku…