Projekti

(R)Evolucija Realnosti

Osnov za pravljenje društva koje je prilagođeno svima jeste promena u strukturi koja je sada važeći standard. Naš odgovor na pitanje kako je ovo moguće primeniti u praksi jeste: kroz edukacije svih nivoa stanovništva, kao i svih delova državne strukture. Ovaj program je osnovan na najboljim pokazateljima dosadašnjeg rada članova Saveza i prilagodljiv je za svaku kategoriju stanovništva, od trenutno marginalizovanih grupacija na dnu društvene lestvice, do samog privrednog i državnog vrha.

Ako izuzmemo prve tri osnove ljudske potrebe sa dna Maslovljeve piramide, bazna tačka svakog programa jeste ljudsko biće, sa punom verom u sebe i svoje sposobnosti, koje poseduje veštine samepomoći ili kreiranja stabilnosti unutar sebe. U svaki naš projektni tim su uključeni stručnjaci određenih profila: terapeuti, sociolozi i psiholozi kao tim za karijerno vođenje i savetovanje i uopšteno podršku, kako bi pratili napredak i razvoj svakog polaznika/korisnika. Za vreme trajanje programa, polaznici/korisnici usvoje konkretne alate (znanja/veštine) za postizanje ravnoteže i stabilnosti tako da, nakon završetka programa, uvek mogu da praktikuju i primenjuju samostalno, kao u okviru svoje porodice/okruženja. Na ovaj način se stvara i sistem mentorstva, koji je preko potreban društvu u celini.

Nakon završetka programa, tim nastavlja da kontaktira korisnika u određenim vremenskim intervalima, u skladu sa potrebama korisnika da bi se postiglo praćenje njihovog daljeg napredka, kao i da bi mogli da se usmere ka državnim i drugim institucijama koje mogu da im pruže usluge ili pomoć. Takođe, svi korisnici pristupaju Viber zajednici Zajedno do uspeha, gde održavaju kontakt sa svojim predavačima, a takođe imaju mogućnost umrežavanja sa drugim korisnicima. Na ovaj način podržavamo ideju da inkluzija i osnaživanje moraju da uključuju i one koji nisu trenutno kategorisani kao posebni deo društva.

Ideja inkluzivnosti je prioritetna u delovanju Saveza, kao i u svim njegovim članicama. Shodno tome, svi programi se rade uz uključenje konkretnih delova državne strukture koji su nadležni za datu ciljnu grupu, od mesnih zajednica do ministarstava. Kako se uključuje i država, tako se uključuje i ostatak stanovništva kroz učešće u programima, bilo kao korisnik, ili kao volonter, ili kao primatelj informacija kroz socijalne i tradicionalne medije. Ovako postaje društvo jednakih, gde smo svi „mi“, bez „oni“.

U Strategiji razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine jasno piše da naša država ima za cilj da što hitnije uskladi sa ostalim svetskim digitalnim standardima. U skladu s time, svaki program aktivnosti uključuje unapređenje digitalnih veština za sve građane, kako bi korisnici efikasnije i jednostavnije ostvarili svoja građanska prava, i kako bi se podigla svest o potrebi usvajanja digitalnih veština, kako za lične potrebe tako i za potrebe tržišta rada. Digitalna pismenost je neophodni uslov, o čemu može više da se pročita u delu Edukacije, a ostale obuke se usklađuju sa željenim ishodima programa.

Uvek nam je cilj da informacije o dostupnim programima, projektima i njihovim tokovima i ishodima budu plasirane tako, da dopru do što većeg broja stanovništva. Koriste se tradicionalni i socijalni mediji, kao i fizička prisutnost u određenim akcijama.

Kao mogućnost za dalji rad korisnika kao i održivost programa, u toku većine programa se osnuju udruženja, socijalne zadruge ili drugi vidovi socijalnog preduzetništva. Cilj toga jeste da korisnici budu lakše prepoznatljivi na tržištu. Na primer: osnaženi poljoprivedni proizvođači žele da plasiraju svoj proizvod na tržištu. Kroz konsultacije sa stručnim timom, formiraju socijalnu zadrugu koja će te poljoprivredne proizvođače objediniti. Savetodavni tim prati njihovu proizvodnju i omogućava im da naprave poluproizvod koji će daljem preradom pod nadzorom tehnologa (radi ujednačavanja kvaliteta i dobijanja svih potrebnih sertifikata) dobiti gotov proizvod, koji onda može da se plasira na domaće i strano tržište. Na ovaj način im se omogućuje pravljenje sopstvenog brenda i vezivanje za geografsko poreklo, što daje na značaju razvoju devastiranog područja. Na taj način pokušavamo da zadržimo mlade na ognjištima kao i da uposlimo stariju populaciju da se uključi u rad.