O SPOJ-u

Savez za promociju i osnaživanje jednakosti je proizvod dugogodišnjeg zalaganja za ljudska i manjinska prava grupe ljudi koji su, svako na svoj način, bili pioniri u borbi za položaj i prava kategorija stanovništva koje zastupaju. SPOJ je 2015. godine prvobitno osnovan kao Savez boračkih organizacija Srbije, kao odgovor na potrebu za medijatorom između državnih institucija i boračke populacije. Prvih godina se radilo na tome da se boračka prava usaglase sa potrebama stanovništva, a onda na integraciji i osnaživanju istih. Kako se Savez razvijao, tako su mu se priključivali akteri iz drugih marginalizovanih grupa koji su istim ili sličnim putem krenuli u pravcu razvoja onih kategorija stanovništva koje zastupaju ili sa kojima rade. Zajedno su sprovedeni programi ojačavanja mnogobrojnih oblasti društvenog života, kao što su kultura, sport, briga o porodici, prosveta, zdravlja, evropska integracija, pravda, privreda, briga o selu a takođe i oblast razvoja i inovacija. Pošto dalje nije bilo reprezentativno da Savez bude samo podrška boračkoj populaciji, članovi su odlučili da se ozvaniče autentični razlozi postojanja i ciljevi kojima ovako proširen Savez teži.

Kako svaki član neposredno i u najvećoj meri podržava programe osnaživanja žena, mladih i osoba sa invaliditetom tako se  promenila i oblast ostvarivanja ciljeva pa je   krajnji cilj postalo stvaranje uslova za kvalitetniji život svih građana. Jednakost je  društvena struktura koja u svakom pogledu podržava najslabiju kariku lanca. Članovi SPOJa su doneli odluku da stanu iza svoje  percepcije realnosti koja nije u skladu sa priznatim  standardima, koji   nisu  smišljeni da uključe podjednako sve kategorije aktera u društvene tokove i funkcionisanje zajednice svih ljudi. Kako je do sada osnaživanje bilo usmereno na pomoć marginalizovanima da se prilagode sistemu koji  već postoji, smatramo da je  imperativ da  osnaživanje bude usmereno na  stvaranje novog  sistema koji je inkluzivan  i pogodan i za manjinu.

 Iako to nije lak zadatak, nije ni nemoguć, jer je SPOJ dokaz da je apsolutno moguće  ne govoriti o ovim akterima kao o „njima“, već da stabilnost i snage društva proizilaze iz  upotrebe zamenice o „nama“, i da je upravo to najpotrebnija promena i imperativ za budućnost društva.

Kako verujemo da ništa nije slučajno, ističemo da članovi SPOJa strateški pokrivaju sve kategorije stanovništva, kako u Srbiji tako i u regionu, kroz razne usluge i programe. Od oktobra 2021. postoji Vajber zajednica „Zajedno do uspeha“, tim sastavljen od ljudi koji su prevazišli okolnosti koji se u mejnstrim društvu zovu prepreke, i uspeli, svako u svojoj sferi poslovanja, i rastuća grupa pratioca, koji učestvuju u obukama, i dele korisne informacije vezane za lični rast i razvoj, a sve u duhu tolerancije, prihvatanja, i odgovornost prema sebi i društvu u celini. Zajednica je stvorena kao odgovor na potrebu da se ljudi, preduzetnici ( i to naglašavamo: kao osobe koje preduzimaju mere koje bi donele pozitivne promene u društvu pa i u svom poslovanju, za sebe kao i za druge, kako potrošače/korisnike, tako i ostale ljude) – nalaze na mestu gde se osećaju komotno, gde mogu da istraže svoju svrhu kako poslovnu, tako i životnu, i gde mogu da doprinesu rastu i razvoju drugih, bez predrasuda i prepreka.
Od osnivanja zajednice, 401 osoba se prijavila za različite obuka. Do sada su teme bile: EuroPass biografija, asertivna komunikacija, neverbalna komunikacija, aspekti digitalnog preduzetništva i sajber-bezbednost, art terapija, tehnike oslobađanja od stresa, zdrave navike, medijska pismenost, i razne tehnike samospoznaje i samopodrške.

Svi programi Saveza su osnovani na  ideji (R)Evolucije Realnosti

Ako iz dana u dan učestvujete u strukturi koja vam ne pristaje, razmislite – u tome ima  i vašeg doprinosa. Realnost se strukturira od strane percipirane većine. U rečima doktorke Uki Maroshek, disonanca koju imamo kao žene, kao marginalizovane grupe nastaje zbog ove realnosti koja nije stvorena da uključuje sve. Dakle, šta bi bilo kad bi struktura stvarnosti bila takva, da podržava najslabiju kariku? Da bi li onda uključivala i najjaču?

Dok je osnaživanje bilo usmereno na pomoć́ marginalizovanima da se prilagode sistemu koji postoji, ono sada treba da krene u novom pravcu u stvaranju sistema, ili nove realnosti, koja je inkluzivna i pogodna za manjinu.

Ovo nije zadatak koji će izazvati promene preko noći, niti za mesec dana. Stvaranje stabilnosti i snage kod onih o kojima se do danas govori kao o „njima“, a ne o „nama“ je najpotrebnija promena koja je i vrlo moguća, a ujedno je i imperativ za budućnost društva. Ove promene ćemo preuzeti i kroz pristup odozgo nadole i odozdo prema gore, uključujući zainteresovane strane, donosioce odluka, mejnstrim društvo i marginalizovane grupe.

U ovom trenutku, svako obrazovanje koje je dostupno treba smatrati rehabilitacijom kolektivnog razmišljanja. Obrazovanje nije samo davanje veština i znanja neophodnih da bi se mogli uklopiti u društvo, već́ i stvaranje ojačanog društva koje je spremno da preduzme pozitivne akcije čak i kada vlade i donosioci odluka nisu spremne za to. Ovo je ohrabrujuća, kreativna i graditeljska revolucija, pokrenuta za izgradnju blagotvornog i inkluzivnog društva, po meri svih učesnika.

Naše primarne ciljne grupe su ranjive grupe sa ograničenim pristupom nečemu što „većina“ naziva svakodnevnicom, jer njihov položaj u društvu smanjuje verovatnoću da će imati priliku da učestvuju u programima osnaživanja i edukacije, kao i sam pristup tehnologiji od čega je trenutna svakodnevnica sažeta. Kako ljudi koji žive na ili ispod nivoa siromaštva ređe imaju pristup medijima da bi mogli da traže pomoć, učešće lokalne samouprave kao i centri za socijalni rad su ključni kako bi došli do onih korisnika koji bi imali najveću korist. Ovo su u prvom planu ljudi iz lokalnih samouprava čiji stepen razvijenosti spada u treću i četvrtu grupu i devastirana područja prema uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokale samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 104/2014), a pogotovo žene, mladi kao i osobe sa invaliditetom. Međutim, kako podizanje svesti i nivo inkluzije ne može da se razvija bez inkluzije i ostalih marginalizovanih i nemarginalizovanih grupa, poziv za učešće biće otvoren za svakog, sa težnjom da najveći broj korisnika budu ljudi iz ovih lokalnih samouprava. Korisnici iz druge lokalne samouprave neće biti isključeni, ali korisnici iz lokalne samouprave treće i četvrte grupe imaće prednost. Ovo očigledno zavisi i od stvarne ciljne grupe i promenljivo je, ali verujemo da je osnaživanje u ovim opštinama ključno u promeni realnosti našeg društva.

Naša sledeća ciljna grupa su dostojanstvenici i državni zvaničnici, koje treba osnažiti da preduzmu korake ka iskorenjivanju diskriminacije i jačanju programa kao što su  naši, jer ih njihov položaj u društvu čini grupom podložnom marginalizaciji zbog svojih stavova. Iako neće svi pozvani biti voljni da učestvuju u zbog  teme o kojoj je reč, ozbiljno  se treba pobrinuti da se poštuje protokol, kako bi imali manje razloga da ne prisustvuju. Lokalnim samoupravama je od interesa da se uključe u ova dešavanja kako zbog transparentnost tako zbog ugleda same lokalne samouprave.

Pojedinci koje osnažujemo tokom naših aktivnosti će steći bolje razumevanje o tome koliko su oni ključni u procesu izgradnje stabilnog društva i steći će veštine koje će povećati njihovu efikasnost i uticaj na promene i doprinos društvu, kroz stečene  sposobnosti. Njihovo osnaženje naravno utiče na njihove porodice, kao i širu zajednicu. Njihova ograničenja, osim gubitka interesovanja, bila bi i promene u vezi sa  s pandemijom, kao i za sve ciljne grupe, gde bismo detaljno pratili sva pravila i propise u vezi sa događajima i eventualno prebacili aktivnosti online.

Kroz prisutnost u tradicionalnim i digitalnim medijama, obuhvatamo i širu javnost, i sadimo „seme“ u delu stanovništva koji  ne mogu na drugi način da dobiju informacije o ovakvim programima, a i o načinima  inkluzije i osnaživanja i najslabije karike društva.